Karbon krediti - „Vodič za dobrovoljne karbon kredite“
Karbon krediti predstavljaju ključni instrument za smanjenje GHG emisija (gasovi sa efektom staklene baste), koji na efikasan način podstiču dekarbonizaciju kompanija i proizvoda. Uspostavljenje obaveznog sistema karbonskih dozvola, sistema za monitoring, verifikaciju i izveštavanje o GHG emisijama u privredi, kao i organizacija trejding tržišta karbonskih dozvola je kompleksan i višegodišnji posao.
Kompanije u Srbiji, se zbog nedostaka sistema za trejding karbonskih dozvola, suočavaju sa izazovom finansiranja i monetizacije dekarbonizacije proizvoda, koji će ih direktno pogoditi primenom CBAM mehanizma i CBAM izveštaja, kroz karbon taksu EU, od januara 2026 godine.
Jedan od načina za prevazilaženje ovog problema je pristup medjunarodnom tržištu volontarnih karbon kredita, tj izdavanje kredita i monetizacija, što je i tema ovog vodiča.
Karbon krediti i regulisani sistemi za trgovanje
Karbon krediti su tržišni regulatorni instrument koji imaocu daje dozvolu/pravo za emitovanje odredjenog nivoa gasova iz GHG opsega. Kredite izdaje regulatorno telo, i to kompanijama tzv emiterima GHG emisija. Jedan kredit predstavlja jednu tonu CO2 ili njegovog ekvivalenta, koji je prenosiv.
Kredit se izdaje sa ili bez naknade, uz dva standardna sistema za trgovanje kreditima (ETS) i to “Cap and trade” i “Baseline and credit”. Na globalnom tržištu dominira Cap & Trade mehanizam (“utvrdi gornju granicu emisija i trguj”) koji dozvoljava emisionim emiteru, kompanijama, da prodaju svoj karbonski kredit na ETS tržištu, gde ih kupci mogu iskoristiti za dopunu svog dozvoljenog emisionog nivoa (cap), ukoliko ga prekorače. Ukupna vrednost globalnog ETS tržišta za 2023 godinu je iznosila oko 880 mrld evra.
U svetu je trenutno aktivno 36 ETS sistema, na različitim teritorijalnim nivioma organizacije (regionalni-nacionalni-lokalni), kao i sa različitim sektorima i obveznicima koje pokrivaju. U Evropi funkcioniše zajednički EU ETS sistem, koji je u svojoj IV fazi sve do 2030 godine. U njemu participiraju države EU, Norveška, Island, Lihenštajn, Severna Irska i Švajcarski EST sistem.
EU ETS pokriva emisije CO2, HFCs, N2O, PFCs i SF6, koje približno čine 40 % ukupnih emisija EU tržišta, i to kroz sektore industrije, energetike, aviosabraćaja i brodskog prevoza, sa 11.000 kompanija emitera.EU ETS tržište u 2023 godini realizovalo prihod u vrednosti od 44 mlrd evra, sa prosečnom cenom od 83 evra/tCO2, na primarnom i sekundarnom tržištu.
Mapa: Globalna mapa ETS
Volontarni karbon krediti-vrste i izdavanje
Volontarni karbon krediti bi najkraće mogli da se podele u dve grupe:
-Redukcija ili izbegavanje emisija iz postojećih izvora;
-Uklanjanje i/ili sekvestracija CO2 iz atmosfere skladištenjem, reforestacijom ili hvatanje primenom tehnologije
Grafikon: Šema detaljne podele volontarnih karbon kredita
Volontarne karbon kredite ne izdaju regulatorna tela, već privatno/javni medjunarodni registri, i participacija izdavaoca kredita i kupaca na ovom tržištu je dobrovoljna. Kupci kredita ih koriste da smanje neto stanje svojih emisija tzv ofsetingom, i zato se nazivaju i volontarni karbon ofseti.
U skladu sa Kjoto protokolom, prvu ofsetnu karbon šemu je napravio UN kroz CDM (Clean Development Mechanism), koji je registrovao nekoliko hiljada CERs projekata, ali je prestao sa radom 2020 godine.
Volontarne karbon kredite izdaje karbon kreditni program (registar), i to po osnovu redukcije (projekta/postrojenja), uklanjanja ili izbegavanja emisija. Merna jedinica je takodje t/CO2, i računa se kao razlika izmedju baznog (početnog) i stanja emisija posle primene projekta redukcije, uklanjanja ili izbegavanja emisija.
Projekti koji su najčešće osnov za izdavanja volontarnih karbon kredita su:
-Instaliranje i korišćenje obnovljivih izvora energije
-Poboljšanje energetske efikasnosti
-Upravljanje vodom, otpadom i reciklaža
-Zamena fosilnih goriva za low karbon energente
-Hvatanje i sekvestracija ugljenika i metana
-Redukcija ili izbegavanje emisija NO2
-Regenerativno korišćenje zemljišta i pošumljavanje
Grafikon: Struktura projekata po vrsti
Kompanija kandidat za izdavanje/generisanje volontarnog karbon kredita, uz pomoć Project Developer dobija procenu izvodljivosti tj ispunjenosti uslova za izdavanje, koji zatim upravlja projektnim ciklusom za izdavanje koji podrazumeva pripremu dizajna projekta, u skladu sa metodologijom i uslovima izabranog registra, validaciju auditora i registraciju projekta.
Emisija kredita se vrši periodično, godišnje ili kraće, monitoringom i validacijom obima redukcije, izbegavanja ili uklanjanja emisija. Kupovni aranžmani za kredite se mogu ugovarati i pre same emisije kredita, dok se isti mogu iskoristiti tek po izdavanju. Krediti se iskoriste tako što ih kupac ili emiter poništi u registru izdavanja, čime se vrši ofseting emisija kredita držaoca i krediti se povlače iz prometa.
Grafikon: Pregled vodećih volontarnih karbon registara po broju projekata (2023 godina)
Monetizacija volontarnih karbon kredita
Ofsetingom GHG emisija sektora sa kompleksnom i karbonski zavisnom proizvodnjom
Pojedini sektori kao što su proizvodnja čelika, cementa, transporta, avijacije, koji čine 25% ukupnih trenutnih GHG emisija, sa tendencijom rasta na 50% do 2050 godine, imaju problem sa sopstvenom dekarbonizacijom. Primarno, zbog zahtevnih inovativnih dekarbonizacionih tehnologija i kapitalnih ulaganja, koje mogu dramatično poskupeti proizvode/usluge ovih (baznih) sektora. Kompanije iz ovih sektora na srednji rok u najvećoj meri ne mogu dostići karbonsku neutralnost, već isključivo mogu praktikovati politiku dostizanja neto nultnog cilja emisija i to kupovinom volontarnih karbon kredita.
Medjunarodno karbon tržište avio prevoznika (CORSIA)
UN’s International Civil Aviation Organization (ICAO) je uspostavila tržišni mehanizam za karbon ofseting i redukcionu šemu CORSIA medjunarodnog avio saobraćaja (Carbon Ofseting and Reduction Scheme International Aviation). Ovaj mehanizam do 2026 je dobrovoljan, kada prelazi u obavezujuću fazu za sve članice organizacije, i pokriće 90% medjunarodnog avio saobraćaja. Izvori Corsia ofseta su primarno uklanjanje, izbegavanje i redukcija emisija iz prirode (nature based).
Korišćenje volontarnih karbon kredita u ETS sitemu i kompenzacija za karbonske takse
U pojednim ETS sistemima dozvoljava se i delimično korišćenje domaćih i internacionalnih volontarnih karbon kredita (max. do 5%), sa kojim se može kompenzovati nivo sopstvenih dozvoljenih emisija. ETS sistemi koji prihvataju ove kredite, pod odredjenim uslovima su: Kina, Kalifornija C&T, Japan/Tokio C&T, Južna Koreja, Kanada/Kvebek, Meksiko, SAD RGGI. Takodje, pojedine države koje imaju i karbon taksu dozvoljavaju kompenzaciju/ofseting za volontarne karbon kredite, i to: Meksiko, Južna Afrika i Singapur. Primer Singapura, koji dozvoljava domaćim kompanijama kompenzaciju do 5% vrednosti obračunate karbon takse sa visoko kvalitetnim medjunarodnim volontarnim karbon kreditima, izdatim u registrima Verra i Gold Standard.
Finansiranje dekarbonizacije
Dekarbonizacija proizvoda na kratak rok predstavlja trošak koji se još uvek ne može, ili u maloj meri se može ugraditi, u cenu proizvoda, kao što je to slučaj sa tzv zelenim čelikom iz recikliranih sirovina. Investiranje u tehnologije dekarbonizacije je skupo, obrt sredstava dug i prinos na investiciju je mali. Volontarni karbon krediti se mogu koristiti kao delimični koleteral za finsiranje projekata ili se mogu koristiti za potrebe kuponske otplate kredita, kao što je to slučaj sa tzv obveznicma emisionih redukcija (ERLB).
Medjudržavna tržišta karbona
Član 6 Pariskog sporazuma obavezuje države potpisnike da u skladu sa svojim pojedinačnim planovima za smanjenje emisija (NDC) koriste dva tržišna karbonska medjunarodna mehanizma, i to:
*Član 6.2. predvidja ITMO mehanizam medjunarodnog transfera prebačenih nacionalnih klimatskih ciljeva državama koje to nisu postigli. Do sada je 46 država zaključilo 82 bileteralna sporazuma, koji se odnose na ukupno 140 pilot projekata (uglavnom energetski), od čega je 119 zaključio JCM (Japan Joint Credit Mechanism).
*Član 6.4. poziva na organizovanje medjunarodnog tržišta, pod supervizijom UN-a, koji bi pokrivao emisije javnog i privatnog sektora. Ovo mehanizam se zove Sustainable Development Mechanism (SDM) i zamenjuje CDM. Deo CDM projekata, programa i komponenti, ukupno 2.420 sa 1,5 triliona tCo2 redukcije, su aplicirali za tranziciju u skladu sa članom 6.4, od čega će samo deo ispuniti uslove za transfer u SDM.
Bilansna kategorija imovine
Volontarni karbon krediti kao tržišni instrument, predstavljaju po svojoj prirodi instrument nematerijalne imovine, tako da se monetizacija ovog instrumenta vrši i kroz bilansnu evidenciju izdavaoca i/ili kupca, držaoca.
Volontarni karbon krediti-vrste i izdavanje
Vrednost globalnog tržišta iznosi oko 2 mlrd evra, sa tendencijom rasta obima izdavanja, trgovanja i cene, u skladu sa razvojem sistema za trgovanje karbon kredita, kako nacionalnih, tako i medjunarodnih. Najveću cenu volontarni karbon krediti imaju u Okeaniji ($40) i Evropi ($25), a po projektima su to foresterizacija i upotrebe zemljišta ($11). Cena varira u zavisnosti od kvaliteta projekta, starosti i socijalnog doprinosa tj doprinosa okruženju. Veća cena se može postići prodajom direktnom korisniku, koji vrši ofseting, u odnosu na prodaju posrednicima/brokerima. Takodje, u svetu postoje berze na kojima se trguje karbon kreditima.
Tabela: Cena volontarnih karbon kredita po regionima, izvor EcoSystem Market place (novembar 2023)
Autor Aleksej Misailović
